Među popularnim borilačkim veštinama koje su nam došle iz Japana, Kendo je umetnost mačevanja, a njegovi učenici zovu se Kendoke. Ova veština popularna je u čitavom svetu a borbe se odvijaju uz Shinai ili mačeve od bambusa i zaštitnog oklopa.
Za vreme 16. veka Japan je prolazio kroz turbulentno razdoblje, pa su dobre veštine mačevanja bile od životne važnosti. Danas Kendo pomalo gubi identitet borilačke veštine koju su nekad praktikovali isključivo samuraji.
Kendo ili “put mača” je jedan od nekoliko oblika japanskog mačevanja. Danas u svetu oko 9 miliona ljudi trenira Kendo, od toga 7 miliona u Japanu, gde je Kendo redovan predmet u školama. Kendoke ( ljudi koji se bave Kendoom ) nose zaštitnu opremu koja štiti glavu, grlo, stomak i abdomen i ruke i ti delovi su jedine dozvoljene bodovne zone. Koristi se četvorodelni bambusov mač Shinai koji se drži sa dve ruke mada postoje kendoke koje drže u obe ruke po jedan Shinai .
Kendoke se kreću specifičnim klizećim korakom po glatkom podu sale za treniranje – Dojo.
Kendo se uglavnom trenira u parovima, ali u početku dok se ne savladaju osnovne tehnike i stavovi trenira se bez partnera i zaštitne opreme. Kasnije se prelazi na rad sa opremom koja omogućava borcima da se u potpunosti prepuste treningu i rade punom brzinom i snagom. Osim vežbanja Kendoa u oklopima veoma važan deo veštine su kate tj. set vezanih formi koje dva partnera rade drvenim ( Bokenima ) ili čeličnim mačevima.
Kendo je veština mačevanja tj. veština rukovanja Katanom – japanskim lakim pešadijskim mačem; ne sadrži druge elemente kao što je borba bez oružja ili samoodbrana, iako u kendo spada i borba sa dva mača kao i sa Naginatom – oružjem u obliku koplja sa zakrivljenim vrhom.
Među popularnim borilačkim veštinama koje su nam došle iz Japana, Kendo je umetnost mačevanja, a njegovi učenici zovu se Kendoke. Ova veština popularna je u čitavom svetu a borbe se odvijaju uz Shinai ili mačeve od bambusa i zaštitnog oklopa.
